На инцијативу Светске здравствене организације од 1994. године, сваки септембар обележава се као месец борбе против Алцхајмерове болести. Циљ овог обележавања, пре свега, јесте скретање пажње јавности на значај Алцхајмерове болести, потешкоће и изазове у дијагностици и лечењу, као и потребе и проблеме са којима се оболели и њихове породице свакодневно сусрећу.
Алцхајмерова болест је дегенеративни мождани поремећај средњег или позног животног доба, који уништава неуроне и везе у можданој кори што доводи до значајног губитка мождане масе. Ове промене доводе до постепеног, неповратног губитка памћења, способности говора, свести о времену и простору. Крајњи исходболести је потпуна неспособност оболелог за старање о себи.
Деменција изазвана Алцхајмеровом болешћу чини преко 50% свих облика деменција.У свету од Алцхајмерове болести болује око 18 милиона људи, процењује се да код нас око 200.000 људи има ову болест или неку врсту деменције, које представљају ментално пропадање у најмање три области: памћење, говор и просторна оријентација.
Болест је описао немачки психијатар Алојз Алцхајмер 1906. године. Поводом месеца борбе против Алцхајмерове болести, стручњаци поручују да иако је прошао век откако је болест откривена, за њу још увек нема лека. Брз живот и стрес, често нас чине заборавним. Међутим, оног тренутка када почнете да заборављате новије догађаје, састанке, имена и лица, предмете у кући, када не можете да се оријентишете где се налазите, тада треба потражити помоћ лекара.
У почетку болести, све делује смешно, праве се шале на рачун заборављања, а касније болест добија озбиљнији ток који иде у правцу пропадања свих когнитивних функција, (читања, писања и интелектуалног рада), а затим долази до губитка идеја како би требало урадити неку моторну радњу. Уствари, човек губи оно што га чини човеком.
У овом тренутку не постоји ефикасан лек за Алцхајмерову болест, али постоји адекватна терапија која спречава даље напредовање болести. Због тога је веома битно да се болест открије у почетном стадијуму како би пацијент што дуже самостално функционисао.
Највећи проблем при постављању дијагнозе Алцхајмерове болести у Србији јесте касно јављање ових болесника лекару. Почетни стадијуми деменције, који се одликују заборављањем догађаја који су се недавно десили и разговора са особама у последњих неколико сати, тешкоћама у налажењу речи и памћењу нових информација, често бивају занемарени и сматрају се нормалним за старост. Старост се не сме поистоветити са деменцијом, јер је у питању болест која није део нормалног процеса старења. Битно је истаћи да лекови постоје, а за сада званично прихваћена терапија Алцхајмерове болести јесте она која подразумева стабилизацију болести, што значи да не можемо знатно утицати на узрок, али можемо на симптоме болести.
Особе оболеле од Алцхајмерове болести су упућене на помоћ и негу од стране своје породице. Лекар, пацијент и чланови породице заједничком сарадњом могу допринети лакшем савладавању болести.
Ацхајмерова болест није разлог да се повлачите или кријете у себе. Напротив, што је више људи у вашој околини упознато са ситуацијом, то ћете лакше наићи на разумевање, помоћ и подршку.
21.септембар – Светски дан борбе против Алцхајмерове болести
Дом здравља Горњи Милановац