Шећерна болест ( diabetes mellitus) је хронични поремећај метаболизма који се карактерише хипергликемијом – повишеном вредношћу глукозе у крви. Углавном је условљена генетским факторима који, уз предиспонирајуће спољашње чиниоце доводе до смањења лучења инсулина из бета-ћелија панкреаса. Недостатак инсулина омета размену угљених хидрата, масти и беланчевина у организму, а након извесног времена утиче на структуру и функцију крвних судова, нерава и других виталних органа и органских система.

Преваленца шећерне болести у сталном успону. 2010. године је процењено да ће 2025. године у свету бити око 250 милиона дијабетичара, међутим, већ у овом тренутку тај број је знатно већи и процењује се на око 360 милиона оболелих, што представља 9% становништва. Треба напоменути да на сваког дијагностикованог дијабетичара постоји још један који није дијагностикован, тако да је прави број оболелих још већи.

И ове године свет обележава 14. новембар као дан борбе против шећерне болести. Горњомилановачко друштво за борбу против шећерне болести је низом активности обележило тај дан. На више пункотова у граду је подељен пропагандни материјал, вршено је мерење глукозе и гликозираног хемоглобина из крви, а 3.новембра је у нашем граду др Драгана Бубања са Клинике за интерне болести Клиничког центра у Крагујевцу оржала предавање о дијабетесном стопалу. Дијабетесно стопало је, уз дијабетесно ретинопатију, нефропатију, неуропатију и васкулану болест хронична компликација шећерне болести.

Пошто се сматра да у моменту дијагностиковања шећерне болести бар половина новооболелих има хроничне компликације, циљ медицинске струке јесте рана дијагноза болести. У примарној здравственој заштити кроз институцију изабраног лекара врши се континуирани мониторинг целокупног становништва, а посебно групације која има генетско оптерећење.Јасно се види како поједине породице из генерације у генерацију имају оболеле од шећерне болести. Чешће се наслеђује тип II дијабетеса који је везан за каснију животну доб, па се на њега може утицати променом животних навика ( исхрана ,пушење,конзумирање алхохола, изложеност стресу). Скрининг на дијабетес вршимо код старијих од 35 година попуњавањем упитника и лабораторијском дијагностиком један пут у три године. За јувенилни дијабетес (тип I) који се јавља у детињству је карактеристично да се од почетка лечи инсулином и да мултидисциплинарним приступом педијатра, ендокринолога, медицинске сестре и социјалног радника превенирамо компликације болести (хипогликемија, хипергликемија,кетоацидоза). Таквом детету треба омогућити да одрасте у радно способног члана заједнице и да води сличан начин живота као вршњаци.

Препоруком Министарства здравља Републике Србије наш Дом здравља је уврштен у пилот – програм за регистровање дијабетичара. Од почетка овог месеца радимо на евидентирању дијабетичара у нашој општини, а та евиденција ће бити део Националног регистра оболелих од шећерне болести. Процењујемо да је број оболелих око 3000, од тога 10% дијабетичара на инсулинској терапији а 90% на оралној терапији. Комплетирањем регистра дијабетичара имаћемо коначни број оболеле деце, одраслих и трудница у нашој средини.

14.новембар јесте дан против шећерне болести, али сваки дан у години је прави дан за борбу, акцију, бригу и рад на унапређењу здравља.