РАНО ДИЈАГНОСТИКОВАЊЕ РАКА СПАШАВА ЖИВОТЕ И СМАЊУЈЕ ТРОШКОВЕ ЛЕЧЕЊА

Према календару здравља Светске здравствене организације читав први квартал текуће године посвећен је превентивним активностима за спречавање оболевања од карцинома.

Превенција и рано откривање малигних болести имају велики јавноздравствени значај и представља најефикаснији приступ контроли малигних болести.

На преко 80% свих малигних болести могуће је утицати модификовањем фактора ризика(пушење, направилна исхрана, физичка неактивност, конзумирање алкохола, инфекције, фактори из животне и радне околине) који су одговорни за појаву болести.

-Свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а просечан „пушачки стаж“ свакодневних пушача износи приближно 19 година. Више од 3/5 становништва је изложено дуванском диму у сопственој кући, а 2/5 и на радном месту.

-Више од 1/3 свих случајева рака је последица гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности. Скоро 1/5 одраслог становништва Србије је гојазно(индекс телесне масе >30). Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка карцинома грлића материце, дебелог црева, дојке код жена у менопаузи и простате код мушкараца.

-Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних болести. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.

-Сваки 30. Одрасли становник Србије свакодневно конзумира алкохолна пића што повећава ризик од настанка карцинома усне дупље, желуца, јетре, дебелог црева и простате. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка карцинома органа за варење имају особе које дневно попију 1 литар вина или 2 литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.

-Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Канцерогени елементи из животне и радне средине изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на генима. Њихово дејство се испољава после латентног периода који може бити од 5 до 40 година, колико је потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну.

-Сваки десети случај малигнитета последица су инфекције вирусима(вирус хепатитиса Б и Ц, хумани папилома вирус) или бактеријама(Helikobacter Pylori).

Многи случајеви карцинома се откривају у узнапредовалој фази, када је лечење теже и скупље, а исход неизвеснији. Нове смернице СЗО имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који су већ оболели,али ће првенствено сва расположива средства усмерити на спречавање и рано дијагностиковање обољења.

У наредном периоду стручна група за превентивне активности Дома здравља и група за унапређење квалитета рада, а у сарадњи са свим службама које се баве здравственом заштитом одраслог становништва, организоваће позивање корисника на превентивне прегледе:

-Мамографски превентивни прегледи предвиђени су за све жене узраста од 45-69 година живота и то један пут од 45 до 50 година живота, а потом на две године.

-Скрининг на карцином грлића материце обухвата жене од 25 до 64 године, а обухвата гинеколошки преглед и ПАП тест једном у три године.

-Тестирање за колорекрални карцином обухвата пацијенте од 50 до  74 године живота који се једном у две године позивају на тестирање на окултно крварење у столици.

-Скрининзи на кардиоваскуларне болести, дијабетес, депресију као хронична незаразна обољења  вршиће се пацијентима одговарајућих старосних група.

Пацијенти имају обавезу да се одазову позиву, посете свог изабраног лекара и обаве преглед или више превентивних прегледа који су планирани за њихову доб.

НЕ ДОЗВОЛИТЕ ДА ДРУГИ БРИНУ О ВАШЕМ ЗДРАВЉУ, АКТИВНО ПАРТИЦИПИРАЈТЕ У ОДРЖАВАЊУ ЗДРАВИХ СТИЛОВА ЖИВОТА И ТИМЕ ПОПРАВИТЕ ЊЕГОВ КВАЛИТЕТ И ОМОГУЋИТЕ СЕБИ ЗДРАВЉЕ И ДУГОВЕЧНОСТ.

Шеф стручне групе за промотивне активности

Дома здравља Горњи Милановац

др.Биљана Вукашиновић