Светски дан менталног здравља обележава се сваке године 10. октобра на иницијативу Светске федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације.

Процењује се да данас око 450 милиона људи пати од менталних поремећаја и поремећаја понашања и да ће свака четврта особа у неком периоду свог живота бити погођена неким менталним поремећајем. Најчешћи ментални поремећај данашњице - депресивни поремећај расположења, од кога пати по проценама Светске здравствене организације око 264 милиона људи, показује тенденцију раста броја оболелих, а у време пандемије вирусом Корона је, заједно са анксиозним и са стресом повезаним поремећајима, најчешћи психички поремећај. Процењује се да је око 70 милиона људи у свету зависно од алкохола, а да око 24 милиона болује од схизофреније. Милион људи изврши самоубиство сваке године, а до 20 милиона покушава да се убије. Од биполарног поремећаја пати око 45 милиона људи.

Нема здравља без менталног здравља - знамо сви, али како опипљивог места где је смештена душа нема, свест о очувању тог дела себе нам често измиче. И мада не знамо где је, сви знамо како је кад „душа боли“, па и ако неће свако развити ментални поремећај који ће захтевати лечење, психичко стање и здравље код сваке особе је важно за све сегменте функционисања.

Зато је потребно радити на себи и поштовати неке универзалне смернице и превентивне мере очувања и унапређења менталног здравља.

Унапредите свој свакодневни живот тако што ћете водити рачуна о себи (правилно се храните, будите физички активни, немојте употребљавати алкохол/цигарете/дроге да бисте решили или умањили проблеме).

Поделите са блиском особом оно што вас мучи. Комуникација у оквиру мреже подршке је од непроцењиве вредности у превладавању стреса (причајте са члановима породице, колегама, школским друговима о искуствима која су вам слична јер кохезивност групе улива појединцу осећај безбедности и припадности). Проветите са онима које волите како су, питајте их, и то два пута.

Ефикасно организујте своје време и научите да изворе свог задовољства налазите у свакодневним животним искуствима јер се крупне ствари дешавају само понекад, па не очекујте да одсуство истих значи „да се ништа не дешава“ (негујте своја интересовања, хобије, будите активни јер активност структуише време, што је један од начина успостављања контроле и смањења штетног ефекта хаоса; она помаже у одржавању позитивне представе о самом себи, у директном пражњењу нагомиланих тензија).

Прихватите стрес као део савременог начина живота. Уколико се не осећате добро у некој ситуацији покушајте да је промените или да изађете из ње, а уколико то није могуће прихватите је и у њој пронађите смисао, нешто што из ње можете научити, схватити, опазите начин на који се можете развијати уз њу и видети је као шансу за раст и развој у неком домену, па и ширем контексту.

С љубављу,

Ваш Дом здравља Горњи Милановац