За разлику од морбила и рубеола, ситних богиња, од којих се деца вакцинишу између 12. и 15. месеца живота, варичеле нису уврштене у редован календар вакцинације.

Вакцина против варичеле је у рутинској употреби у САД већ дуже од 10 година, њена ефикасност је већа од 95 %.

Овчије богиње изазива херпес вирус варичеле,показују сезонски карактер јављања са максимумом обољевања у сезони јесен-зима-пролеће.

Чешће се јавља у предшколском и раном школском узрасту, али могу да оболе и одрасли који нису прележали ове богиње. Лако се преноси, капљичним путем, а инкубација болести траје две до три недеље, а опоравак још толико. Заразност је најизраженија последња два дана инкубације и у току избијања оспе. Варичеле избијају у три налета. У почетку оспе су у виду ситнијих или крупнијих црвених тачки – макуле и папуле, а касније се издижу изнад нивоа коже, испуњавају течношћи и добијају изглед пликчића у којима се течност касније замућује. Последњи стадијум развоја је прелазак оспи у крастице, које временом отпадају и болест се тиме завршава.

Промене се јављају и на слузокожи, број промена на кожи знатно варира, просечно око 300, мада има и деце код којих се појави и мање од 10, што може отежати постављање дијагнозе.Деца која имају осетљиву кожу или неко кожно обољење,нпр.екцем, често имају знатно већи број промена.

Болест најчешће пролази благо, али може попримити и тежи ток са високом температуром и компликацијама, најчешће у виду бронхитиса и упале плућа.

Варичела код одраслих има тежи ток него код деце. Ако оболе труднице, морају бити под контролом гинеколога.Овчије богиње у трудноћи, код мајки које их нису прележале, могу бити изузетно озбиљно обољење, што у највећој мери зависи од периода трудноће у ком дође до инфекције.

Мајке које су раније током живота прележале ове богиње, већ поседују специфична антитела, која пролазе постељицу и опстају у крвотоку бебе отприлике до шестог месеца, што бебу чини отпорном на инфекцију или бар на тешке облике болести. Дакле, антитела се са мајке на фетус преносе крвотоком, а не дојењем, што значи да дојење, иако непроцењиво за развој имунитета, не штити бебу од инфекције.

КУПАЊЕ СА БОГИЊАМА

Стереотип да деца када имају богиње не би требало туширати је погрешна.

Саветује се:

-да се деца уредно купају, али преко оспа прелазити благим покретима насапуњаном руком, како би се прљавштина наталожена услед мазања млеком за богиње, сигурно очистила.

-брисање пешкиром мора бити крајње умерено, односно само се своди на тапкање пешкира по телу.

-млеко за богиње мазати само у прва четири до пет дана од изласка оспа на површину тела. После тог периода мазање нема ефекта и тада треба дозволити да се оспе саме сасуше, односно формирају красте које после отпадају.

КАДА СЕ ЈАВИТИ ПЕДИЈАТРУ?

Најбоље је посетити педијатра одмах по избијању оспе,како би се избегле дијагностичке дилеме и прибавили прави,савремени савети који се тичу терапије ипоступка са болесним дететом.

Педијатра би требало посетити и уколико дете постане изразито поспано, почне нестабилно да хода и успорено да говори, уколико се јави упоран кашаљ, отежано дисање, болови при дисању, уколико се појави крварење по кожи или крв у мокраћи или столици, уколико кожа око промене постане црвена, отечена, болна и , уопште, уколико је дете лошег општег стања.

ТЕРАПИЈА

Код благих облика болести, терапија је симптоматска-примењују се лекови за снижавање температуре и препарати за локалну обраду промена на који умањују осећај свраба и убрзавају сушење промена, а такође и спречавају размножавање бактерија на кожи.

Температуру треба скидати туширањем и антипиретицима – ако је температура већа од 38, 5 степени Целзијуса.

Флеке од богиња које остану пошто красте отпадну не би требало да брину, јер је то нормална појава. Зависно од дечије коже, али може се десити да се неколико недеља после периода инкубације не повуку све флеке, па чак и до неколико месеци.

Такође, не препоручује се излазак из куће у прве две недеље од избијања оспа због температурне разлике у кући и ван, као и присуства вируса у организму, како се не би дете са тако ослабљеним имунитетом излагало већем ризику.

Др. Владимир Миловановић, педијатар