Посматрајући сва обољења која се јављају у дечијој доби лако се долази до закључка да су акутне респираторне инфекције најчешћа обољења овог периода живота. Упркос опште прихваћеном мишљењу да су ове инфекције болести јесењих и зимских месеци, оне су присутне током целе године. Могу се јавити у појединачним случајевима или епидемиски. Познате чињенице су да у првим годинама живота свако дете има од 4-8 акутних респираторних инфекција на годишњем нивоу. Њихова учесталост смањује са годинама старости детета, а деца која бораве у вртићу могу имати и већи број респираторних инфекција током године.

Одговор на питање зашто су деца, а поготово она млађе доби осетљива на ове инфекције лежи у чињеници да њихов респираторни и имуни систем још увек није довољно развијен, као и да су слузнице носа и уста у сталном контакту са спољном средином. Главни пут ширења респираторних инфекција је путем ваздуха и уједно удисањем ваздуха удишемо узрочнике инфекција. Деца првенствено дишу на нос, па је слузница носа прва баријера продору инфекције у организам детета. Ову улогу обавља захваљујући својој грађи, односно постојању трепељастог епитела на површни слузнице чији је радни задатак да одстрани непожељне посетиоце већ на улазу у организам и жлезда које својим секретом влаже и загревају удахнути ваздух. Осим ове механичке баријере продору инфекције у организам супростављу се интраћелијске материје попут имуноглобулина, лизозома и других који чине имунолошку баријеру слузокоже дисајних путева.

Око 90% акутних респираторних инфекција су вирусне етиологије, а једну трећину ових инфекција чине инфекције изазване риновирусима. Поред вируса као могући узрочник јављају се и бактерије, али је њихово доказивање као узрочника инфекције знатно теже, јер неке од њих (нпр.хемофилус, пенумокок) живе на слузници респираторног тракта здравих особа. Могућност настајања бактеријске инфекције на подлози предходне вирусне инфекције респираторног тракта, ма колико се то логично чинило, такође је јако тешко доказати.

Фактори који доприносе ширењу респираторних инфекција зависе од средине и од организма самог детета. Један од важнијих фактора спољне средине који доприноси ширењу инфекција је пушење у стану или простору у коме бораве деца, ово се поготово односи на децу испод пет година живота. Аерозагађење такође има потенцирајући ефекат, док уобичајено веровање да хладноћа доприноси развоју болести није тачно. Ако посматрамо организам детета онда ће фактори који потенцирају могућност настанка инфекције бити: рани узраст детета (првих пет година живота), пол- дечаци млађи од шест месеци чешће обољевају, гојазност- што гојазније дете, то је већа могућност инфекције, деца склона атопији (алергијске реакције) и деца са урођеним срчаним манама такође чешће обољевају. Важано је истаћи заштитну улогу дојења, познато је да деца која су дојена три пута ређе обољевају од акутних респираторних инфекција.

Претходно смо нагласили да највећи број акутних респираторних инфекција отпада на акутне вирусне инфекције и то горњих респираторних путева односно слузнице носа и ждрела. Здраво дете старијег узраста углавном ће се успешно изборити са њима, међутим новорођенчад и млађа деца могу имати знатно дужи и тежи ток болести.

На почетку болести родитељи прво уоче да дете лошије спава или је узнемирено, слабијег је апетита. Потом се јавља секреција из носа која је у почетку бистра и воденаста, да би касније била гушћа и пребојена (жута или зелена), ово не значи да се десила бактеријска инфекција већ само развој друге фазе у скрецији из носа. Запушен носић омета дисање што представља проблем код храњења и дојења поготово мале деце. Такође ускоро се јавља сув и надржајни кашаљ изазван сливањем тог истог секрета низ задњи зид ждрела. Ово аутоматски не значи спуштање инфекције у доње респираторне путеве, већ је одбрамбени механизам организма који може потрајати и до две недеље након завршетка инфекције.

Обично се у оквиру инфекције јавља повишена телесна температура што је само знак одбрамбене реакције организма и не треба је снижавати ако не прелази границу од 38,5̊C, јер се тиме ремети природна одбрана организма. Треба имати на уму да вирусне инфекције трају у просеку од 7 до 10 дана, а повишена телесна температура се одржава 5 до 6 дана. У првих три дана она може бити и јако висока преко 39̊C. У наредним данима температура постепено се снижава, постоје периоди са нормалном телесном температуром или се повишена температура јавља у поподневним и вечерњим сатима. У периодима са повишеном температуром дете треба раскомотити, препоручљиво је туширање млаком водом у периодима од 10-15 минута, као и масажа великих површина коже (груди, леђа, ноге) са благом мешавином разблаженог алкохола и воде што доприноси постепеном снижавању повишене температуре и расхлађивању тела.

Будући да не постоје адекватни антивирусни лекови лечње ових инфекција је симптоматско. Запушен носић чисти се физолошком раствором више пута на дан, могу се користити капи за нос, али не дуже од пар дана. Дете треба раскомотити, појити, просторије у којима борави треба чешће проветравати. Сирупе за кашаљ користити само уз препоруку лекара. Повишена телесна температура снижава се коришћењем антипиретика. Међутим и са њиховом применом треба бити опрезан, поготово честа је грешка родитеља да дају антипиретике када је дете субфебрилно односно код температуре испод 38 ̊C, те га могу увести у хипотремију (потхлађеност) која такође има негативне последице по организам као и повишена телесна температура.

Данас се за снижавање повишене телесне температуре користе препарати парацетамола и ибупрофена који се могу давати у размаку од шест сати, а само у случају да је температура преко 39̊C и на четири сата. Према најновијим препорукама ови лекови се могу давати у комбинацији, али наизменично прво препарат парацетамола па ибупрофена. Једна од најчешћих родитељских грешака јесте инсистирање на антибиотској терапији, која не само да неће излечити вирусну инфекцију него ће допринети уништавању такозваних добрих бакетрија које насељавају слузнице нашег организма, уз то неоправдана употреба антибиотика доприноси развоју бактеријске резистенције на њихово дејство.

Наравно ако болест траје већ три до четири дана, а у том периоду дете је све слабије, исцрпљеније, температура не спада на примењене мере, треба посумњати на постојање бактеријске инфекције, те је потребно урадити додатне претраге из којих се јасно види о којој врсти инфекције је реч.

Могућности превенције акутних респираторних инфекција су нажалост ограничене пре свега због њихове раширености у општој популацији и начина ширења (капљично и директним контактом). Оно што можете урадити јесте да научите ваше дете да редовно пере руке, користи марамице за једнократну употребу, не додирује очи, уста и нос са прљавим рукама. Не водите дете у посету болесним рођацима или на већа окупљања. Ако имате малу бебу код куће потребно је ограничити посету оболелих пријатеља или чланова породице. У случају да је оболело старије дете неопходно је уложити додатни напор ради ограничавања контакта са млађим дететом или ако је у питању неко од родитеља било би пожељно да други родитељ преузме бригу око деце или бар да се стави маска на лице код директног контакта са њима.

Поступци који могу допринети побољшању имунитета ваших малишана су : исхрана богата витаминима А, Ц, Е који су снажни антиоксиданси. Најбољи извор витамина су свеже воће и поврће. Такође у исхрани се могу користити пробиотици и мултивитамински сирупи. Дојење представља важан фактор у развоју имунитета код детета. Потребно је избегавати боравак у загушљивим, прегрeјаним просторијама или просторијама у којима се пуши. Просторије у којима бораве деца треба редовно проветравати, препоручује се и боравак са дететом на свежем ваздуху.

Наравно ако се поред свих примењених мера ваше дете разболи не паничите, јер као што смо већ нагласили могућност превенције акутних респираторних инфекција је ограничена, па потражите помоћ и савет вашег педијатра.

Др. Владимир Миловановић, педијатар