Светски дан срца је установљен 2000. године са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти код 17,5 милиона људи сваке године. Процењује се да ће до 2030.године тај број порести на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана, физичка неактивност, употреба алкохола).

Мале промене у животном стилу могу утицати на здравље вашег срца. Престанак пушења, правилна исхрана,30 минута физичке активности дневно могу да помогну у превенцији болести срца и крвних судова.

Већина кардиоваскуларних болести(КВБ) је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност, шећерна болест. Међутим, постоје неки фактори ризика који не могу да се контролишу.

Променљиви фактори ризика:

1.ХИПЕРТЕНЗИЈА (ПОВИШЕН КРВНИ ПРИТИСАК)

Хипертензија је водећи узрок КВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихи убица“ јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају.

Крвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба. Први број означава систолни(тзв. горњи) крвни притисак-притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава дијастолни(тзв. доњи) притисак-приартеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције. Нормалним крвним притиском се сматрају вредности притиска до 120/80ммХг. Прехипертензија се дефинише као стање када је систолни притисак између 120-129, а дијастолни до 80ммХг. Хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни притисак између 130 и 139ммХг, а дијастолни притисак 80-89ммХг.

На глобалном нивоу скоро милијарду људи има повишен крвни притисак, од којих 2/3 живи у земљама у развоју.

У Србији прехипертензију и хипертензију има 47,5% одраслог становништва. Тај број се прогресивно увећава и зато апелујемо на редовне контроле крвног притиска.

2.УПОТРЕБА ДУВАНА

Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих КВБ. Пушачи имају троструко већи ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи ако је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена.

У року од две године од престанка пушења ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а 15 година после престанка пушења се изједначава са ризиком код непушача. У свету има милијарду свакодневних уживаоца дувана, од чега је највиша учесталост у европском региону. У Србији дуванске производе свакодневно конзумира 32,6% мушкараца и 25,9% жена.

3.ДИЈАБЕТЕС-ШЕЋЕРНА БОЛЕСТ

Шећерна болест се дијагностикује када су вредности јутарње гликемије 7,0ммол/л или више, а КВБ су узрок 60% свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од КВБ је два до три пута већи код особа са типом један или типом два шећерне болести, и то је виши код женског пола. У свету је учесталост дијабетеса одраслих особа око 10%, а у Србији око 8%. Ако се шећерна болест не открије и не лечи на време може доћи до озбиљњих компликација- срчаног и можданог удара, бибрежне инсуфицијенције, ампутације екстремотета, слепила.

Редовно мерење нивоа шећера у крви,процена КВ ризика као и узимање терапије, укључујући и инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.

4.ФИЗИЧКА НЕАКТИВНОСТ

Особа је слабо физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног инензитета, или је мање од три пута недељно интензивно активна мање од 20 минута. Недовољнљ физичка активност носи са собом за 30% већи ризик од КВБ. У нашој земљи 44% одраслих је недовољно активно.

5.НЕПРАВИЛНА ИСХРАНА

Утврђена је повезаност великог уноса засићених масти, транс-масти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком од настанка КВ болести. Учестало конзумирање високоенергетских намирница доводи до настанка гојазности, што води у хипертензију, инсулинску резистенцију, атеросклерозу и васкуларне догађаје.

Исхрана доприноси одржавању оптималне телесне тежине, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.

Поред ових фактора ризика постоје и они на које не можемо утицати – године старости( са годинама расте ризик од појава кардиоваскуларних болести), пол(мушкарци су у већем ризику за обољевање од жена пре менопаузе, после менопаузе ризик се изједначава), породична анамнеза о ангини пекторис, инфаркту миокарда, хипертензији.

ПРИДРУЖИТЕ СЕ БОРБИ ЗА ОЧУВАЊЕ ЗДРАВЉА СВОГ СРЦА И КРВНИХ СУДОВА!

РАЗВИЈАЈТЕ И НЕГУЈТЕ ЗДРАВЕ СТИЛОВЕ ЖИВОТА!

САМО ЗДРАВ ЧОВЕК МОЖЕ ДАТИ ПУН ДОПРИНОС У СВОЈОЈ ПОРОДИЦИ И НА СВОМ РАДНОМ МЕСТУ!

Ваш Дом здравља Горњи Милановац

др Биљана Вукашиновић