Сваке године 10. септембра на иницијативу Међународне асоцијације за превенцију самоубистава (ИАСП), уз подршку Светске здравствене организације обележава се Светски да превенције самоубистава. Основни циљ обележавања овог дана је подизање свести о потреби и обавези спровођења акција у превенцији самоубистава на глобалном нивоу.
Шта нам каже статистика?
Сваке године близу 800 000 људи себи одузме живот, док је број покушаја самоубистава још већи. Сваких 40 секунди је једно самоубиство више. Самоубиства се дешавају током читавог животног века, и други су водећи узрок смрти међу младима 15-29 година.
Који су фактори ризика?
Многа самоубиства се дешавају импулсивно, у кризним тренутцима, када особа није у стању да се суочи са стресом који носи живот (финансијски проблеми,прекид емотивне везе, бол, болест...).
Доживљај сукоба, насиља, злостављања, осећаја изолације(вулнерабилне групе), такође су снажно су повезани са самоубиством. Најјачи фактор ризика за самоубиство је предходни покушај самоубиства.
Шта можемо да урадимо?
- Уколико сте приметили да особа коју познајете пати, ако посумњате да губи вољу за животом, разговрајте са њом
- Покажите јој да није сама
- Поставите се у позицију те особе
- Будите пажљив и непристрасан слушалац
- Не критикујте, не моралишите, не сажаљевајте
Помозите, покажите...
- Покажите јој да је прихватате такву каква јесте
- Помозите јој да схвати да су проблеми решиви и да постоје друге алтернативе
- Помозите јој да схвати да неподношљив унутрашњи осећај неће трајати вечно и да свака ситуација има излаз
Табу тема!
- Негативно обележавање које се односи на менталне поремећаје и самоубиства, подразумева да многи људи који су размишљали о самоубиству или покушали самоубиство не траже помоћ и зато не добијају неопходну помоћ.
- Разбијање табуа је неопходно како би се постигао напредак у спречавању самоубистава.
Како спречити и контролисати?
Важно је имати свест о томе да свет у коме живимо обилује тешкоћама и изазовима који су стални извор стреса и нарушавају ментално здравље, а да заштита представља мали додатни напор у виду одвајања времена за бављење собом, што подразумева физичку активност, читање, куповину, дружење, путовања...И све то јесу активности којима се стрес може умањити, али постоји још једна активност мање популарна која захтева мање времена и новца, а то је размишљање.
Зато РАЗМИСЛИМО о следећим стварима:
- Да бисмо били ментално здрави и срећни потребно нам је да волимо себе и да то поделимо са другима.
- Љубав према себи представља темељ менталног здравља и среће у животу.
- Супротност менталног здравља је депресија која није ништа друго него мањак или недостатак љубави према себи
- Да бисмо одржали ментално здравље потребно је усвојите одређени стил живота који подразумева изградњу и упражњавање позитивних навика.
- Пронађите смисао у живљењу, радости, унутрашњем миру и љубљви према другима.
ДЗГМ
Дом здравља Горњи Милановац