У Републици Србији постоје два облика пружања хитне и неодложне помоћи. То су прехоспитали и хоспитални облик. Прехоспитални облик хитне помоћи остварује се на примарном нивоу зравствене заштите преко Домова здравља и Завода за хитну медицинску помоћ.

Служба хитне медицинске помоћи се организује као засебна служба у оквиру Дома здравља који покрива територију са више од 25000 становника. Служба хитне помоћи је обавезна да пружи хитну и неодложну помоћ како домицилном становништву општине тако и особама непознатог пребивалишта и без потврде о поседовању здравственог осигурања.

Делатност Службе хитне помоћи укључује следеће:

1. Континуиран пријем и збрињавање свих ургентних стања у здравственој установи. Ординирање терапије и, по потреби, упућивање збринутих и стабилизованих пацијената на даље лечење у надлежну установу секундарног или терцијарног нивоа.

2. Указивање неодложне и хитне помоћи на месту догађаја.

3. Пружање медицинских савета путем телефона.

4. Санитетски превоз критично оболелих и повређених до стационарне установе, уз непрекидно праћење стања и пружање помоћи у току транспорта.

Како су капацитети ове Службе ограничени, поставља се питање њеног сврсисходног и правилног ангажовања. По неким истраживањима у 2016. години више од половине пружених услуга Хитних служби у Србији нису биле ургентне и оправдане и представљале су, на неки начин, злоупотребу ресуса ових служби. То у пракси значи да тимови Хитних помоћи нису били у стању да пруже неопходну помоћ животно угроженим пацијентима јер су били ангажовани у збињавању пацијената који су свој здравствени проблем могли решити на неки други начин.

Требало би нарочито нагласити да Хитну помоћ треба користити крајње рационално и у крајњој нужди када је живот оболелог или повређеног пацијента заиста угрожен.

Ово су ситуације када би требало позвати Хитну помоћ:

- Могућа смрт

- Поремећаји стања свести

- Јака главобоља која се први пут јавља

- Изразита вртоглавица која се први пут јавља

- Шлог ( мождани удар )

- Епилептични напад који се јавља први пут или траје дуже од 2 минута или је праћен повредама

- Бол у грудима који се јавља изненада и који је праћен презнојавањем и губитком даха

- Тешкоће са дисањем

- Јак и изненадан бол у стомаку

- Велики број течних столица и повраћање праћено изразитом малаксалошћу

- Повраћање крви, крв у столици, црна столица

- Неконтролисано обилно крварење

- Тешке алергијске реакције

- Изложеност ниској спољашњој температури ( хипотермија )

- Изложеност високој спољашњој температури ( хипертермија)

- Велике повреде узроковане хемикалијама

- Тешке опекотине и повреде настале електричном струјом

- Тешке повреде главе, врата, грудог коша, абдомена, отворени преломи

- Саобраћајни удеси, падови са висине...

- Покушај самоубиства/самоубиство, покушај убиства/убиство

- Тровање лековима, наркотицима или хемикалијама

- Порођај у току, превремени порођај

- Изразито вагинално крварење ( могућа или потврђена трудноћа)

- Несносан бол у доњем делу стомака код жена са или без вагиналног крварења код могуће или потврђене трудноће

Када се неко одлучи да затражи помоћ од Службе хитне помоћи путем телефона, тебало би да остане колико-толико смирен и концентрисан да би одговорио на питања која ће поставити дежурни лекар-диспечер. Дежурни лекар је у обавези да постави одређена питања: име и презиме, годиште пацијента, да ли је пацијент свестан, да ли дише, да ли има болове,део тела где су болови најјачи, да ли су болови праћени презнојавањем, да ли пацијент има гушење, време настанка тегоба, да ли су тегобе сталне или повремене, од чега се пацијент лечи, да ли је раније имао сличне тегобе, терапија коју користи... у случају повреде, како је она настала, да ли пацијент крвари, да ли има видљивих прелома, да ли може да покреће руке или ноге... На основу одговора тзв. анамнезе лекар ће одлучити о следећим корацима.

Ако дежурни лекар, на основу одговора и тежине симптома, закључи да је неопходно пружити хитну помоћ на лицу места упутиће прву слободну екипу Хитне Помоћи на назначену адресу. У међувремену, лекар ће телефоном координисати пружање помоћи оболелом или повређеном до доласка екипе Хитне помоћи (пацијента без свести поставити на бок, обезбедити проходност дисајних путева, ако је пацијент без пулса започети масажу срца и вештачко дисање, пацијента са гушењем поставити у седећи положај, подвезати и притегнути рану која крвари, померити пацијента у хлад, дати одређене лекове које пацијент користи од раније, код сумње на повреду кичме пажљиво манипулисати са поређеним и поставити га на чврсту подлогу... ).

Поново би требало нагласити да, ма колико некоме то изгледало бесмислено у том тренутку, треба остати смирен и јасно и тачно одговарати на питања дежурног лекара на основу којих ће он стећи праву слику о оболелом и правовремено реаговати. Овде се мора поменути велики број лажних позива и неискрених одговора који лекара доводе у заблуду и заузимају рад екипе Хитне помоћи који би на другом месту био непходнији.

Исто тако, дежурни лекар може закључити да тегобе пацијента не захевају ангажовање екипе Хитне помоћи на терену и да оне могу бити саниране телефонским саветом којим ће се стање пацијента нормализовати и након чега се он може јавити свом изабраном лекару ради даљег лечења. Овде би требало нагласити да ма колико некоме одређена ситуација изгледала драматично, искусан и обучен лекар Хитне помоћи може на основу телефонске анамнезе закључити да пацијент није животно угрожен и да се може јавити свом изабраном лекару на даље поступање.

Дежурни лекар може пружити следеће савете.

- Код гушења асматичари би тебало да узму 4-5 удаха својих пумпица Вентолина и да то понављају на 20 минута до смиривања тегоба

- Код повишеног крвног притиска пацијенти би трбало да понове своју редовну терапију. Не би требало инсистирсти на наглом обарању притиска. Ако пацијент нема пропратних тегоба ( јака главобоља, повраћање, гушење, слабост половине тела) притисак би требало довести у нормалне оквире у року од 12-24 часа

- Дијабетичари у хипогликемији, ако су свесни, требало би да узму шећер и воду или заслађени воћни сок

- Пацијенати који имају болове у леђима који су последица лумбоисхијалгије требало би да мирују и узму лекове против болова

- Пацијенти који имају повишену телесну температуру и сиптоме сличне грипу требало би да користе лекове за снижење температуре, да се туширају млаком водом, да користе витаминске препарате, да мирују...

- Пацијенти који имају умерен број течних столица и повраћање требало би да се приджавају дијететске исхране и да нарочито воде рачуна о оптималној надокнади течности и електролита узимањем минерале воде, супе или неке друге течности

- Пацијенти са мањим повредама и посекотинама које не захтевају хируршку обраду требало би да их исперу чистом водом и притиском зауставе крварење

На крају треба закључити да Службу хитне помоћи не би требало злоупотребљавати јер свако непотребно ангажовање стручних екипа значи да су оне у том тренутку онемогућене да пруже помоћ особама којима је заиста неопходна. Лекарима Службе ХМП не би се требало обраћати за контролу притиска, ради општих савете у вези здравља, савета у вези хроничне терапије и сл. За такве ствари се треба обратити искључиво изабраном лекару јер лекари Хитне помоћи једноставно немају времена за то. Они су обучени и спремни за збрињавање и лечење животно угрожених пацијената.

Свака злоупотреба Службе хитне помоћи значи да је она онемогућена да пружи хитну и неодложну помоћ некоме коме је заиста потребна. У таквим ситуацијама и неколико тренутака значи разлику између живота и смрти.