Светски дан бубрега одржава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The international Society of Nephrology)и интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у месецу марту. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве.

Свесна чињенице да болести бубрега утичу на здравље жена, што захтева хитну јавноздравствену акцију на глобалном нивоу како би промовисали једнак приступ здравственој заштити. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Бубрези и здравље жена“ има циљ да шира јавност постане мерама и поступцима лечења током читавог животног циклуса жене.

Ове године Светски дан бубрега и Међународни дан жена су обележени истог дана, што пружа могућност да се скрене пажња јавности на важност здравља жена, а посебно здравља бубрега као важног органа.

Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу оболења, различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова оболења су најчешће изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега(glomerulonephritis, pyelonephritis, nefrotski sindrom) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

БОЛЕСТИ БУБРЕГА У ЖЕНСКОЈ ПОПУЛАЦИЈИ

Одређене болести бубрега, као што су лупусна нефропатија или упале бубрега (pyelonephritis) типично погађају женску популацију. Лупусна нефропатија је аутоимуна болест бубрега, док су упале бубрега потенцијално озбиљна упала једног или оба бубрега. Упале бубрега су веома честе код жена, при чему се ризик повећава у трудноћи.

ХРОНИЧНЕ БУБРЕЖНЕ БОЛЕСТИ У ЖЕНСКОЈ ПОПУЛАЦИЈИ

Хроничне бубрежне болести су глобални јавноздравствени проблем и могу, уколико се благовемено не препознају и не лече, да доведу до терминалне бубрежне инсуфицијенције и превремене смрти. Хроничне болести бубрега погађају око 195 милиона жена широм света и тренутно су осми водећи узрок смрти у женској популацији са близу 600.000 смртних случајева годишње.

Ризик од развоја хроничне бубрежне инсуфицијенције је скоро подједнак код оба пола. Према једном броју студија, већу шансу да развију хроничну бубрежну инсуфицијенцију имају жене, са просечном преваленцијом од 14 % код жена и 12% код мушкараца. Оно што забрињава је да је број жена на дијализи нижи него број мушкараца. За то постоји више разлога: хронична бубрежна болест спорије напредује код жена, постојање психо-социјалноекономских баријера као што је нижи ниво освешћености код жена па оне касније почињу дијализу, као и постојање неједнакости коришћења здравствене заштите у једном броју земаља. Такође, постоји неједнака дистрибуција у коришћењу поступака  трансплатације бубрега посматрано према полу, пре свега због постојања социјалних, културалних и психолошких фактора. Наиме, чак и у земљама где постоји једнка приступ коришћењу поступака трансплатације бубрега посматрано према полу, жене чешће донирају бубреге али у мањем проценту користе ову могућност лечења. Све наведено указује на јасну потребу заговарања за једнка приступ у коришћењу здравствене заштите тамо где постоји низак ниво освешћености и знања међу женском популацијом.

БОЛЕСТИ БУБРЕГА У ТРУДНОЋИ

Жене које имају хроничну болест бубрега (HBI) имају повећан ризик за настанак компликација у трудноћи. Жене са одмаклим обликом хроничне бубрежне болести имају чешће хипертензивне кризе и могућност превременог рођења детета. Иако HBI смањује плодност код жена, до трудноће може доћи иако јежена на дијализи. У тим случајевима се примењује интезивни дијализни третман намењен женама генеративног периода.

Код успешно спроведене трансплатације плодност жена може бити обновљена , а шансе за успешну и здраву трудноћу и порођај повећане. Ова група жена мора проћи саветовање о прекоцепцијској припреми, као и бити подвргнута интезивнијем праћењу пре и после порођаја.

С тим у вези намеће се чињеница да трудноћа може бити значајан период за рану дијагностику HBI и адекватно вођење трудноће код жена са хроничном болешћу бубрега.

С друге стране, компликације везане за трудноћу повећавају ризик од настанка бубрежник болести као што су: прееклампсија, септични абортус и постпорођајно крварење. Ове компликације представљају водеће узроке акутног оштећења бубрега код младих жена и могу указати на појаву HBI у будућности. Терет ових компликација у току трудноће је посебно висок за жене у земљама у развоју, због постојања недовољног приступа универзалној и правовременој пренаталној заштити, неадекватног вођења трудноће код жена са прееклампсијом и недостатка доступности дијализе за тешке облике акутног оштећења бубрега. Све поменуте чињенице указују на потребу подизања нивоа свести, благовремено постављање дијагнозе.