У календару јавног здравља 4. фебруар је означен као светски дан против рака. Ове године завршава се трогодишња кампања под слоганом”Ми можемо, ја могу” којом се подсећа да појединац и заједница могу допринети смањењу глобалног оптерећења раком.

Према процени Светске здравствене организације(СЗО) оболевање од малигних болести у свету је порасло на око 16 милиона новооткривених случајева годишње, а од овог броја преко 50% људи изгуби битку са болешћу.

У наредних 20 година највећи пораст у оболевању и умирању од рака ће бити у неразвијеним и средње развијеним земљама (где спада и Србија), где је животни век становништва све дужи и у којима постоје највеће разлике у социјално-економском статусу. У неразвијеним земљама и даље ће доминирати оболевање и умирање од карцинома грлица материце као последица високе преваленције инфекције хуманим папилома вирусима (ХПВ) , непостојања системске имунизације и одговарајућих превентивних програма (скрининга).  У нашој земљи ће и даље водећи кациноми бити они који се доводе у везу са начином живота (пушење, конзумирање алкохола, физичка неактивност, неправилна исхрана) као што су карцином плућа,дојке и дебелог црева.

Међународно удружење за борбу против рака наводи да се бар 20% карцинома који се годишње дијагностикују може приписати вирусним или бактеијским инфекцијама ( ХПВ који могу да доведу до карцинома грлића материце, вируси хепатитиса  Б и Ц који могу изазвати карцином јетре, Епштајн Бар вирус који може да изазове Буркитов лимфом, Хелицобацтер пyлори  који изазива зелудацни канцер).

У Србији се годишње дијагностикује у просеку 36000 нових случајева малигних болести од чега се око 20000 заврши смрћу. Водећи разлози оболевања у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања  у већини земаља у развоју. Мушкарци највише оболевају од карцинома плућа, дебелог црева и простате, а жене од карцинома дојке, дебелог црева и грлића материце.

Превенција малигних болести  има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ контроли малигних болести. На више од 80% свих малигних болести могуће је утицати модификовањем фактора ризика који су одговорни за појаву  болести. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуђе  побољшати  раним откривањем, терапијом и рехабилитацијом.

Један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава развијених земаља у спровођењу програма имунизације и раног откривања рака.

Кључне поруке кампање се односе на друштво, заједницу и појединца.

МИ МОЖЕМО ДА:

*подстакнемо и предузмемо акцију

*превенирамо рак

*скренемо пажњу

*развијемо здраву околину

*побољшамо приступ здравственој заштити оболелих од рака

*мобилишемо све снаге у борби против рака

*заједнички појачамо утицај у борби потив рака

ЈА МОГУ ДА:

*изаберем здраве стилове живота

*разумем да рано откривање спашава животе

*тражим подршку

*подржим друге

*преузмем контролу над својом болешћу

*волим и будем вољена

*будем ЈА

*се после лечења вратим на посао

*поделим своју причу са другима

*гласно говорим о томе

У нашем Дому здравља се у оквиру свакодневног рада велика пажња поклања превентивним- скрининг прегледима који су усмерени на спречавање, рано откривање и благовремено лечење малигних болести. Имајући у виду инциденцију малигнтета, у последњих неколико година се спроводе скрининг прегледи за :

*карцином дојке:

Обавите самопреглед дојки једном месечно

Урадите превентивни клинички преглед код лекара једном годишње

Урадите ултразвучни преглед дојки по препоруци лекара

Урадите мамографију од 45. до 50. године једном, а после 50. године на сваке две године обавезно

*карцином дебелог црева:

Будите физички активни

Одрзавајте нормалну телесну тежину

Не конзумирајте превише алкохолних пића

Немојте да пушите

Обавите превентивни преглед-тестирање на присуство окултне крви у столици  (ФОБТ) једном у две године у узрасту од 50. до 74. године живота, али и у сваком другом добу ако је потребно

*карцином грлића материце:

Не ступајте прерано у сексуалне односе

Не мењајте често сексуалне партнере

Увек користите кондом при односима са новим или непознатим партнером

Оралне контацептиве користити смао по препоруци гинеколога

Понављати ПАП тест једном годишње док траје сексуална активност

Од 25. До 64. године живота одазвати се на позив на организовани скрининг рака грлића материце (ПАП преглед) једном на сваке три године

После 65. године, уколико су последња три ПАП теста била уредна, престати са превентивним прегледима на рак грлица материце

Координатор промотивних активности ДЗ Г. Милановац

др Биљана Вукасиновић, спец опште медицине